2. Ко, дакле, има
Светога Духа, он је у Цркви која говори свим језицима. Ко год је ван ове Цркве,
нема Духа Светога. Управо зато је Свети Дух изволео да се открије у језицима
свих народа: да би било разумљиво да Духа Светога има само онај ко остаје у Јединству
Цркве, која говори све језике. Једно тело – говори апостол Павле – једно
тело и један Дух (Ефес 4,4). Погледајте удове нашег тела. Многи удови чине
тело, али само један дух оживљује све удове. Гле, људским духом, захваљујући
којем сам [жив] човек, обједињујем заједно све своје удове: наређујем удовима
да се крећу, усмеравам очи да гледају, уши да слушају, језик да говори, руке да
делају, стопала да ходају. Задаци удова су подељени, али један јединствени дух
их држи сједињенима. Многи задаци бивају наређени, многи бивају извршени: али
један само наређује, једном се покоравају. Оно што је наш дух, тојест наша душа
за удове нашег тела, то је Свети Дух за удове Христове, за тело Христово које
је Црква. Зато Апостол, након што је говорио о једном телу, да не би помислили
да се ради о мртвом телу, рече: Једно тело. Али питам те: - Живи ли то
тело? Наравно да живи! - Чиме? Једним Духом. И један Дух. Гледајте,
браћо, шта се догађа у нашем телу и оплакујте оне који се отцепљују од Цркве.
Међу удовима нашег тела, све док смо живи и здрави, сваки уд врши своју службу [задатак]. Ако се из неког
разлога један члан разболи, сви остали чланови учествују у његовој патњи. У
сваком случају, све док је укључен у тело, може боловати, али не може издахнути.
Шта значи ''издахнути'' до ''изгубити дух''? Али ако један члан бива одељен од
тела, да дух можда не иде за њим? Али ипак се познаје који је то уд: прст,
шака, рука, уво; чак и одвојен од Цркве, задржава спољашњи облик, премда нема
живот. Такав је и човек који се одвојио од Цркве. Тражи код њега Свету Тајну и
наћи ћеш; тражи крштење, наћи ћеш га; тражи исповедање вере, наћи ћеш. Али то
је спољашњи део: ако изнутра ниси оживљен Духом, узалуд се хвалиш да споља имаш
материјалне делове [Цркве].
3. Најдражи, Бог надасве
позива на Јединство. Нека вас на ово Јединство подстакне оно што се догодило на
почетку стварања. Када је Бог све створио, створивши звезде на небу, траву и
биљке на земљи, рекао је: Нек произведе земља, и никоше биљке и сва трава што зелени;
и рече: Нек произведу воде душе што пливају и птице које лете и би тако.
Нек произведе земља душе живе по врстама њиховим: животиње домаће и звери
и би тако. Да Бог није можда од једне птице извео све остале птице? Да није од
једне рибе извео све остале рибе? Од једног коња све остале коње? Од једне
једине дивље звери све остале дивље звери? Зар није земља истовремено произвела
мноштво живих бића? Зар није учинио да мноштво живих бића зачне вишеструким
плодовима? Међутим када је стигао до стварања човека, створио је само једног и
од овог једног је потекао цео људски род. Чак ни када је стварао мушкарца и
жену, Бог није желео да створи два људска бића одвојено; него је створио једног
човека, а од њега је извео једну жену. Зашто је тако учинио? Зашто људски род
има почетак од једног људског бића ако не зато да би људски род посветио
Јединством? И Господ, Христос, рођен је од једног [људског] бића; Девица је знак јединства:
чува ли девственост, сачуваће непорочност.
4. Сам Господ поверава Апостолима Јединство Цркве. Када
им се јавио [после
Васкрсења], мислили су да
виде духа и уплашили су се; он их је умирио и рекао им: Што сте збуњени? И
зашто такве сумње улазе у ваша срца? Видите моје руке, опипајте ме и видите јер
дух нема тело и кости као што видите да ја имам (Лука 24, 39). И гле, пошто
су од усхићења и даље оклевали да верују, Он узе хране – не због потребе да
једе, него да покаже своју силу – и поједе је у њиховом присуству. Поверава им
– насупрот безбожнима који ће то одрицати – стварност Његовог Тела, поверава им
Јединство Цркве. И шта у ствари још говори? Нису ли ово речи које сам вам
говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је писано о мени у
Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима? Тада им отвори ум – каже
Јеванђеље – да разумеју Писма. И рече им: Тако је писано и тако је требало
да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана (Лука 24, 44-46). Ето
наше Главе; то је Глава: а где су удови? Ето га Младожења (Женик), а где је Невеста? Читај
брачни уговор: слушај Младожењу. Тражиш Невесту? Од њега чуј одговор: ''Нико му
неће одузети Невесту, нико је неће заменити са другом''; почуј глас самог
Младожење. Где тражиш Христа? У људским наклапањима или у истини Јеванђеља? [Ту ћеш наћи да] Он пострада,
васкрсе у трећи дан, јави се својим ученицима. Сад знамо где је Он. А где ћемо
тражити Невесту? Питајмо Њега: Требало је да Христос пострада и васкрсне из
мртвих трећега дана. То се већ догодило као што можемо да видимо. Реци нам
Ти, о Господе, реци нам Ти да не погрешимо: И да се у Његово Име проповеда
покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима (Лука
24, 47). Почела је у Јерусалиму и стигла до нас. Присутна је тамо, а ево је и
овде. Да би дошла до нас није морала да оде оданде: порасла је, није се иселила.
То је оно што им је поверио одмах након Васкрсења. Живео је затим са ученицима
четрдесет дана и када је требало да се узнесе на небо, поверио им је саму
Цркву. Младожења је уочи поласка поверио своју Невесту својим пријатељима под
овим условом: да она не воли никог од њих, него Њега да воли као Младожењу,
остале као пријатеље Младожење, а никога од њих као Младожењу. Пријатељи
Младожење љубоморно чувају овај договор и не дозвољавају да Невеста буде оскврњена нечистом
љубављу. Не дозвољавају да она воли њих [уместо Младожење]. Чујте једног
ревносног пријатеља Младожењиног; видевши да је Невеста на неки начин била
нападнута од стране неких пријатеља Младожење, рекао је: Чујем да постоје
поделе међу вама и нешто од тога верујем (1 Кор 11, 18) Јер сам чуо за
вас, браћо моја од Хлојиних, да су међу вама свађе. А ово кажем зато што сваки
од вас говори: Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Петров, а ја Христов. Зар се
Христос раздели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
(1 Кор 1, 11-13). О, истински пријатељу! Одбацује Невестину љубав према
другоме! Не жели да буде вољен уместо Младожење да би могао са Младожењом да царује! Црква је,
дакле, поверена [свим пријатељима]. Христос, када се узносио на небо, онима
који су га упитали о свршетку света: Кажи нам када ће се ово десити и какав
је знак Твога доласка? (Матеј 24, 3) одговорио је: Није ваше знати
времена и рокове које Отац задржа у својој власти. Послушај оно што си
научио од свога Учитеља, о учениче: Него ћете примити силу када сиђе Свети Дух
на вас (Дап 1, 7-8). И тако би. После четрдесет дана Христос се узнео на
небо и ево данас, силаском Светога Духа, бивају испуњени сви они који су били
присутни и почињу говорити језицима свих народа. И преко разних језика свих
народа посвећује се Јединство. Посвећује га Господ Васкрсењем, посвећује га
Христос Вазнесењем; данас се потврђује силаском Светога Духа. [Амин].
Нема коментара:
Постави коментар