1. Славимо са
великом свечаношћу овај дан освећен силаском Светога Духа. Ова свечаност тако
радосна и драга подстиче нас да вам говоримо о овом дару Божијем, о овој благодати
Божијој, о богатству
његовог милосрђа према нама, односно Светом Духу. Говоримо вама као друговима из исте
школе Господње, јер сви имамо истог Учитеља у којему смо сви једно. Уколико нам
дође искушење да се погордимо због наше учитељске службе, он нас упозорава
говорећи: ''Не допустите да вас људи зову ''Раби'' јер један је ваш Учитељ,
Христос'' (Мт 23:8).
Под овим учитељем, чија је катедра небо и кроз чија Писма ми треба да се
васпитавамо, почујте оно мало ствари које ћу вам рећи. Нека ми дозволи Онај
који ми наређује да говорим. Ко од вас ово већ зна нека поново о томе размисли;
ко не зна, нека прими. Често дух који је знатижељан у светим стварима треба охрабрити
да би слабости и крхкости људској било допуштено да истражује узвишене ствари
попут ових. Али наравно да бива допуштено. Оно што је у Светом Писму сакривено,
није закључано да би било ускраћено, већ штавише да би било отворено ономе који
куца. Јер Господ каже: Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и
отвориће вам се (Мт 7:7). Често они који истражују о Писмима, постављају
проблем зашто је Свети Дух који је био обећан, послат педесет дана након
страдања и васкрсења Господњег.
2. Молим пре свега
вашу љубав нека вам не буде тешко да размислите мало о томе зашто је Господ
рекао: Ако ја не одем, неће доћи к вама [Утешитељ] (Јован 16:7), као да је
Христос Господ – желећи да говори на људски начин – чувао нешто на небу и да је
својим силаском оданде поверио оно што је чувао за Светог Духа; тако да он [Свети Дух] не може доћи к
нама ако се прво не врати Христос да узме натраг оно што му је поверио. Или као
да ми нисмо способни да их примимо Обојицу или не можемо да издржимо
истовремено присуство Обојице. Као да је један одвојен од другог; или као када
би они дошли к нама, нашли би се на претесном месту, али управо супротно, ми
смо ти који се раширујемо [њиховим доласком]. Шта дакле значи реченица: Ако
ја не одем, неће доћи к вама ? Боље је за вас да ја одем – наставља
– јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама. Нека ваша љубав послуша
укратко значење ових речи, колико разумемо или смо убеђени да разумемо, колико
нам Он дарује да разумемо, колико можемо говорити о ономе у шта верујемо.
Мислим да су се ученици задржали на људском изгледу Христа Господа, и, пошто су били
људи, били су везани људском љубављу према човеку Исусу. Христос је желео да
они према Њему гаје љубав пре свега божанску и хтео је тако да их од телесних
претвори у духовне. А човек не може постати духован осим преко дара Светог
Духа. Зато је рекао: ''Шаљем вам дар помоћу којег ћете постати духовни, односно дар Светог
Духа. Али нећете постати духовни ако не престанете бити телесни. А престаћете
бити телесни ако вашим очима буде ускраћена моја природа тела, не би ли у ваша
срца ушла моја божанска природа''. Што се тиче ове људске природе, односно
природе слуге, Господ је понизио себе узевши природу слуге (Фил 2:7).
Петрова љубав је била везана за ову природу слуге када се бојао смрти онога
кога је много волео. Јер он је волео Господа Исуса Христа; волео га је као
човек човека; као телесан онога ко је био пресвучен телом; није волео као
духовно биће Његово Божанство. Какве доказе имамо за то што говоримо? Када је
Господ питао своје ученике шта људи говоре ко је он, они, преносећи мишљења
других, одговорише да неки верују да је он Јован, други Илија, трећи Јеремија
или неко од Пророка. Он тада рече: А ви, шта кажете ко сам ја? (Мат
16:15). А Петар, одговарајући у име осталих, рече: Ти си Христос, син Живог
Бога (Мат 16:16) Одличан одговор, савршен. Праведно је заслужио овај
одговор: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то,
него мој Отац који је на небесима (Мат 16:17). А и а ја Теби кажем, пошто си ти прво рекао
мени; ти си говорио, ја сам слушао; ти си исповедио веру, сада прими благослов.
Зато и ја теби кажем: Ти си Петар (Камени) (Мат 16:18); пошто сам
ја Камен, ти си Камени. Камен (Исус) не потиче од Каменог (Петра), него Камени
потиче од Камена; као што Христос не потиче од хришћанина, него хришћанин
потиче од Христа. И на том Камену саградићу своју Цркву (Мат 16:18); не
на Петру (Каменом) који си ти, него на Камену који си ти исповедио. Саградићу
своју Цркву [значи]: саградићу тебе који, кроз овај одговор, говориш у име
Цркве. Ово и све остало [је Исус рекао] услед онога што је Петар рекао: Ти
си Христос син Живог Бога. А Петар је, као што се сећате, чуо одговор: ни
тело ни крв открише ти то, односно, не људски ум, људска слабост, људска
неспособност, него мој Отац који је на небесима. Онда Господ Исус поче
предсказивати своје страдање и говорити колико патњи је требало да претрпи од стране
грешника. Тада се Петар уплашио и почео да се боји због смрти Христове, [смрти] Сина Живог Бога.
Христос, Син Живог Бога, Добри који долази од Доброг, Бог од Бога, Живи који је
дошао од Живог, Извор Живота и истинити Живот, дошао је засигурно да победи
смрт, не да буде побеђен од смрти. Ипак Петар размишљајући као човек и
престашен – његова приврженост Христовој личности, као што сам рекао горе, била
је чисто људска – рече: Сачувај Боже, Господе! То се неће десити теби! (Мат
16:22). А Господ одбацује ове речи са једним прикладним и згодним одговором.
Као што је прикладно похвалио његово исповедање вере, тако сада на прикладан
начин укорава његову панику: Даље од мене Сатана! [Мат 16:23], каже му. Где је
сада: Блажен си, Симоне,
сине Јонин? Научи да разликујеш Христове речи када похваљује од Христових речи
када опомиње. Научи да разликујеш разлоге исповедања вере од разлога панике.
Разлог исповедања вере [је Господ похвалио речима]: Ни тело ни крв открише
ти то, него мој Отац који је на небесима. Разлог панике [је укорио речима]: Ти не мислиш
оно што је Божије него оно што је људско (Мат 16:23). Зар не бисмо, дакле,
желели да Христос каже Апостолима: Боље је за вас да ја одем, јер ако је не
одем, неће вам доћи Утешитељ? [Другим речима,] ако моја људска природа не
буде ускраћена вашем телесном виду, нећете уопште моћи разумети, искусити,
размишљати ништа божанско. Ово што сам рекао је више него довољно. Било је
потребно, дакле, да се после васкрсења и вазнесења на небо Господа Исуса
Христа, испуни његово обећање да пошаље Духа Светог. Такође је еванђелиста
Јован као лични коментар рекао да је Исус, говорећи о Светом Духу, узвикнуо: Ако
је неко жедан нека дође мени и пије.. и реке живе воде потећи ће из његове
утробе! (Јован 7:37-38). [Коментаришући ове речи] Еванђелиста наставља: Ово
је рекао за Духа којег су требали да приме они који верују у њега. Јер Дух још
није био дат, зато што Исус још није био прослављен (Јован 7:39). Господ
наш Исус Христос је био, дакле, прослављен васкрсењем и вазнесењем на небо;
онда је послао Светог Духа.
3. Као што знамо из
Светих Књига,
Христос је остао четрдесет дана са својим ученицима после свог васкрсења,
показујући им стварност свог васкрслог тела, улазећи где су се они налазили и
излазећи, пијући и једући, да они не би мислили да се ради о нечем нестварном.
И у четрдесети дан – који смо ми прославили пре десет дана – у њиховом
присуству се узнео на небо обећавши им да, као што је тада одлазио, тако ће се
и вратити; односно вратиће се да суди у својој људској природи у којој је био
осуђен. Желео је да пошаље Светог Духа на дан који је другачији од онога у који
је узишао на небо; и то не након два или три дана, већ након десет дана. Ова
чињеница нас је приморала да истражујемо и да испитујемо нека нејасна значења
бројева. Четрдесет дана је [резултат множења] четири пута десет. У овом
броју се, по моме мишљењу, прикрива једна тајновита стварност. Ми смо људи који
говоре људима; и с правом нас зову тумачима Писама, а не поборницима наших
сопствених мишљења. Овај број четрдесет који је добијен множењем четири пута
десет симболизује, по мом мишљењу, садашњи живот који живимо и кроз који
пролазимо. Гурнути смо и одвучени у ток времена, у нестабилност ствари, у једно
непрестано ишчезавање и след свега, у једну пролазну грабљивост и у једну
струју ствари које се никада не заустављају. Бројем четрдесет се наговештава
овај живот; заправо, временска доба света су подељена на четири дела која
образују једну годину. Такође и кардиналних тачки света има четири, познате су
свима и често се помињу и у Светом Писму: Са Истока и Запада и са Севера и
Југа (Лк 13:29). У протоку ових доба подељених на четири дела и у
простору света подједнако подељеном на четири дела, проповеда се Закон Божији
који је симболисан бројем десет. Пре свега, пак, поучава се Декалог. И цео
Закон бива сажет у десет заповести: управо зато што се у броју десет показује
некаква савршеност. Јер ко броји, иде напред све до овог броја и онда поново
почиње од један до десет, а потом опет почиње од један. Тако је стотинама, тако
је и хиљадама. Идући горе, множећи неколико пута десет, расте до бесконачности
мноштво бројева. Закон се, дакле, довршује бројем десет и Закон се проповеда
свету подељеном на четири дела: четири пута десет даје четрдесет. [Овим] смо подстакнути да,
док смо у овом земаљском боравку, будемо уздржани од пожуда света: ово значење
има Пост од четрдесет дана познат свима као Четрдесетница. То ти заповеда
Закон, пророштво, Јеванђеље. Управо зато што ти заповеда Закон, постио је
четрдесет дана Мојсеј; зато што ти заповеда пророштво, постио је четрдесет дана
Илија; зато што ти заповеда Јеванђеље, постио је четрдесет дана Христос Господ.
Након што се после четрдесет дана
навршило још десет дана, тојест један пута десет или просто једна десетица, не
четири пута [десет], дошао је Свети Дух да се Закон усаврши благодаћу. Закон,
заправо, без благодати јесте слово које убија. Јер да је дат Закон који може
оживљавати, праведност би заиста потицала од Закона. Али Писмо је затворило све
под грех да би се верујућима дало обећање кроз веру у Исуса Христа (Гал
3:21-22). Према томе слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3:6); не зато
што мораш да радиш другачије од онога што ти слово заповеда: него, само слово
те чини грешником, а благодат те ослобађа од греха и даје ти да испуњаваш
слово. Према томе, заслугом благодати долази опроштење свих грехова, и вера
која дела кроз љубав. Не верујте, зато, да је слово осуђено због тога што је
речено: слово убија. Ове речи значе то да слово чини грешницима. Даје ти
се заповест, али не помаже ти благодат: одмах се налазиш не само неизвршиоцем
Закона, него и кривим за преступ. А где нема Закона нема ни преступа
(Рим 4:15). Зато не одбацује се Закон када је речено: слово убија а Дух
оживљује; као да је оно осуђено а ово похваљено. Него: слово убија, [тојест] само слово без
благодати. Узмите пример. У Писму се налази ова реченица: знање надима
(1Кор 8:1). Шта значи: знање надима? Да је знање осуђено? Ако надима,
значило би да треба остати незналица! Али додаје: а љубав изграђује.
Према томе, као и у претходној реченици о којој смо говорили, када се додаје Дух
оживљује, објашњава се да слово без Духа убија, а са Духом даје живот и испуњење
слова; тако и знање без љубави надима, док љубав са знањем изграђује. Зато,
послат је Свети Дух да се испуни Закон и да се потврди оно што је Господ рекао:
нисам дошао да укинем Закон него да испуним (Матеј 5:17). Ово дарује
верујућима, ово дарује онима којима даје Светога Духа. Што неко постаје
способнији да прими, утолико лакше ће му падати да поштује цео Закон.
4. Рећи ћу вам,
најдражи, једну истину коју и сами можете лако размотрити и проверити: љубав
доводи до испуњења Закона. Страх од казни подстиче човека да дела, али на још
увек ропски начин. Јер ако радиш добро зато што се плашиш да ћеш претрпети
казну, или, ако не радиш зло зато што се плашиш да ћеш претрпети казну, чим ти
неко обећа некажњеност, одмах ћеш се предати безакоњу. Ако ти неко каже: буди
миран, нико те неће казнити, слободно ради: радио би итекако! Био си задржан [да не чиниш зло] због страха од
казне, не због љубави према праведности. У твом понашању још увек није деловала
љубав. Гледај зато како дела љубав. Волимо онога кога се прибојавамо на такав
начин да га се прибојавамо са чедном љубављу. Јер и чедна невеста се боји мужа.
Али разликуј бојазан од бојазни. Чиста невеста се боји да буде остављена сама
од мужа који је одсутан; невеста прељубница се боји да буде ухваћена од мужа
који стиже изненада. Љубав је, дакле, испуњење закона: јер савршена љубав
изгони бојазан (1Јов 4:18). Односно ропску бојазан која долази од греха. А Бојазан
од Господа је чиста, остаје довека (Пс 19:9). Ако, дакле, љубав доводи до
испуњења Закона, одакле долази ова љубав? Размислите, обратите пажњу и видећете
да је љубав дар Духа; Јер се љубав Божијa излила у наша срца Духом Светим који нам је
дат
(Рим 5:5). С правом, дакле, након што су се навршили десет дана – овим бројем
се означава и савршенство Закона – Господ Исус Христос је послао Дух Свети: јер
нам благодат даје да испуњавамо Закон који Христос није дошао да укине, него да
доведе до савршенства.
5. Свето Писмо
углавном означава Свети Дух бројем седам, не бројем десет; Закон бројем десет,
Свети Дух бројем седам. Зашто се Закон означава бројем десет већ је јасно:
погледајмо сада зашто се Свети Дух означава бројем седам. У првој књизи Светог
Писма, на почетку књиге која се зове Постање, набрајају се дела која је Бог
испунио. Ствара се светлост, ствара се небо које је названо сводом између
горњих и доњих вода; појављује се суво, море је одвојено од земље, земљи се
даје способност да оплођује и да зачиње свим оним што има живот; стварају се
светило велико и светило мало, тојест сунце и месец и друге звезде; воде
производе своје животиње, а земља своје; ствара се човек по слици Божијој.
Шестог дана Бог завршава сва своја дела. Ни за једно од набројаних и извршених
дела Божијих не говори се о освећењу. Рече Бог: да буде светлост, и би
светлост; и Бог виде да је светлост добра. Не каже: Бог је осветио
светлост. Нека буде свод, и би свод; и Бог виде да је добро. Ни овде се
не каже да је свод освећен. Тако се набрајају све остале ствари – да се не
задржавамо на њима јер су вам већ познате – све до оних које су створене шестог
дана, укључујући и човека који је створен по слици Божијој: ни за једну од њих
се не говори да је била освећена. Долазимо до седмог дана када није учињено ни
једно дело, али за који се говори да Бог тада почину, и Бог је осветио седми
дан. У [опису] седмог дана први
пут одзвања реч ''освећење''. Ако је тражимо у свим стиховима Светог Писма,
први пут је налазимо овде. Ту се каже да је Бог починуо да бисмо разумели да
ћемо се и ми одмарати. Не да се Бог уморио па да има потребу за одмором. Нити
да се – након много напора – развеселио на дан одмора, па је осветио тај дан
јер му је било дозвољено да се одмара. Овакво размишљање је чисто људско.
Рекавши да је Бог починуо након што је довршио сва своја дела – која су добра –
даје нам се на знање да ћемо се и ми одмарати када довршимо сва своја добра
дела. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (Пост
1:31). И седмог дана почину Бог од свих својих дела која је учинио (Пост
2:2). Желиш и ти да се одмараш? Пре свега учини веома добра дела. Тако је
Јудејима било заповеђено да суботу поштују телесно, као и све остале ствари
које су имале тајновито значење. [Јудејима] је био заповеђен известан начин одмора. Ти оствари
онај [прави] одмор који је
[том заповешћу] означен. Заправо, духовни одмор је мир срца, а мир срца долази
од ведрине добре савести. Дакле, поштује заиста суботу онај ко не греши. Ово,
заправо, њима заповеда заповест о поштовању суботе. Никакав ропски посао не
радите (Лев 23:7). Свако ко чини грех, роб је греху (Јов 8:34). Број
седам указује на Светог Духа, као што број десет указује на Закон. То нам
објашњава и пророк Исаија у стиху који каже: На њему ће почивати дух
мудрости и разума – броји! – дух савета и силе, дух знања и милости, дух
бојазни од Господа (Ис 11:2). Духовна благодат, силазећи до нас, почиње
мудрошћу и завршава бојазни. Ми, међутим, успињући се, тежећи одоздо ка горе,
морамо почети од бојазни и завршити са мудрошћу. Почетак мудрости је бојазан
од Господа (Пс 111:10). Било би исувише дуго и превазишло би наше снаге –
мада не и вашу жељу за знањем – да поменемо све стихове који се односе на број
седам примењен на Светог Духа. Нека буде довољно ово што сам рекао.
6. Размислите сада
о ономе што следи. [Рекли
смо да се] Закон доводи до
савршенства благодаћу Светог Духа. Као што је требало подсетити вас и привући [вашу пажњу] на број десет, што
смо већ урадили, тако исто треба урадити и са бројем седам, будући да он
указује на благодат Светог Духа. Бројем десет, односно шаљући Свети Дух након
десет дана, Христос је подсетио на поштовање Закона, за који је поручио да ће
довести до испуњења. Где налазимо у Писму позивање на број седам, нарочито у
односу на Светог Духа? У књизи о Товији ћеш наћи да је овај празник, односно
Педесетница, састављен од седмица. На који начин? Помножи број седам самим
собом, односно седам пута седам, као што се учи у школи; седам пута седам је
четрдесет девет. До овог садржаоца броја седам долази се множењем седам пута
седам. (Јер нас Свети Дух, заправо, спаја и окупља. Управо, први знак свог
доласка који је дао, био је да су сви они који су га примили проговорили
језицима свих људи. Јединство Тела Христовог се образује окупљањем из свих
језика, [сачињено је] дакле од свих
народа расутих по целом свету.
Чињеница да су тада људи говорили свим језицима предсказује да ће се остварити
јединство свих језика. Али Апостол каже: подносећи један другога у љубави
– ово је љубав – старајући се да чувате јединство духа свезом мира (Ефес
4:2-3). Будући да нас Свети Дух из мноштва окупља у Јединство, он се прима кроз
смирење; гордошћу га човек удаљује од себе. Смирено срце је као вода која тражи
удубљено место где ће остати; расипа се ако се одбија надменошћу гордости, као [за воду] ''надувеност''
брда. Зато је речено: Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат
(Јак 4:6). Шта значи даје благодат? Даје Светога Духа. Испуњује смирене
јер налази да су спремни да га приме.) Будући да тако стоје ствари, да бисмо
стигли до Педесетнице, броју четрдесет девет – који се добија множењем седам
пута седам – додаје се један: тако се наглашава Јединство.
7. Пошто је посебна
пажња ваше љубави од немале помоћи нашим ограничењима у Господу Богу нашем,
примите онолико [што
ћу вам рећи] које је, по мом
мишљењу, толико угодније ако је објашњено, колико остаје нејасно ако се не
објасни. Још пре васкрсења, Господ је заповедио својим ученицима, када их је
изабрао, да баце мреже у море. Они су их бацили и уловили извесно мноштво риба,
тако да су се мреже цепале, а чамци, препуни, тонули. Исус није прецизирао на
ком месту треба да баце мреже; рекао им је само: баците мреже (Лк
5:1-7). Да им је био заповедио да баце мреже само на десну страну, значило би
да треба да улове само добре рибе; ако на леву, само лоше рибе. Али будући да
су бачене без прецизирања, ни само на десну ни само на леву, уловили су и добре
и лоше рибе. Све ово је симбол Цркве садашњег времена која постоји на овом
свету. Оне слуге које су биле послате да позову званице изашле су и све оне
које су нашли, било добре било зле, увели су унутра и одаја са свадбеном гозбом
се испунила гостима. Окупљају се дакле и добри и зли. А зар постојање раскола
није симболисано тиме што се мреже цепају? Зар то што је Црква често измучена
саблазнима светине, телесних осећања, које лукаво проузрокују метеже, није
симболисано чамцима који скоро потањају? На горенаведен начин говорио је Господ
пре васкрсења. Али после васкрсења нашао је ученике који су исто пецали, исто
им је наредио да баце мреже, али не било како и без прецизирања, будући да је
васкрсење већ било. После васкрсења, заправо, његово тело које је Црква, неће
више обухватати зле. Баците – рече – мреже на десну страну. Бише
бачене мреже, на његову заповест, са десне стране и би уловљен одређен број
риба. Рибе из првог лова, [оног пре васкрсења], које се нису бројале, симболишу Цркву садашњег
времена, као да се на онај лов односе речи: Јављах и говорих, умножише се
изнад броја (Пс 39:6). Говори се дакле о прекобројностима које су, у
извесном смислу, сувишне: па ипак и такве бивају уловљене. Али у другом
риболову, пецају се рибе само на десној страни, броје се и велике су. Ко
изврши [ове заповести] и научи тако
људе, назваће се великим у Небеском Царству (Мт 5:19). Упецане су,
дакле, велике рибе у броју од сто педест три. Ко би мислио да је овај број
узалуд поменут? Неће бити да нема никаквог значења то што је Господ рекао: Баците
мреже, или, да га није било брига што ће бацити мреже на десну страну. И
овај број сто педест три има значење. А Еванђелисти је било стало да забележи,
као да је држао у сећању први лов у коме мреже које се цепају означавају
расколе (док у Цркви у вечном животу неће бити ни један раскол јер неће бити
никаквих подела; сви ће бити ''велики'' јер ће сви бити пуни љубави), као да је
држао у сећању, дакле, оно што се први пут десило да означи расколе, стало му
је било да забележи у овом другом риболову: Иако их је толико било, мрежа се
није поцепала (Јован 21:11). Шта значи десна страна, то је већ речено: да
ће сви бити добри. Шта значи големост риба, речено је: да ко изврши [ове заповести] и научи тако људе,
назваће се великим у Небеском Царству. Шта значи и то да се мреже
нису поцепале је речено: да у вечном животу неће бити раскола. Шта, онда,
означава број сто педест три? Сигурно да то неће бити број светих. Наравно,
неће бити сто педест троје светих, када само они који се нису упрљали са женама
бивају израчунати у броју од сто четрдесет хиљада (Отк 14:4). Овај број је као
дрво и као да расте из семена. А семе овог великог броја је известан мањи број
који је седамнаест. Седамнаест даје сто педесет три ако бројиш од један до
седамнаест и сабираш све бројеве. Ако не сабираш све бројеве које изговараш [бројећи] од један до
седамнаест, имаћеш само седамнаест. Али ако бројиш овако: један, два, три; један плус два
плус три дају шест, плус четири плус пет дају петнаест; када дођеш до
седамнаест он ће ти дати на прстима број сто педест три. Сада дакле поново
размисли о ономе што сам малопре рекао и нагласио, и, обрати пажњу кога
приказују и шта означавају бројеви десет и седам. Десет означава Закон, седам
Свети Дух. Зато, шта друго треба разумети него то да ће сачињавати Цркву вечног
васкрсења, где неће бити раскола, где неће бити страха од смрти јер ће [Црква] бити основана
након васкрсења. Да ће сачињавати [Цркву] и живети заувек са Господом они који ће испунити Закон
кроз благодат Светога Духа и дар Божији, чији празник данас прослављамо.
Нема коментара:
Постави коментар